Related Research Articles
The fourth siege of Krujë by the Ottoman Empire of Krujë in Albania occurred in 1478, ten years after the death of the Skanderbeg, and resulted in the town's capture after the failure of three prior sieges.
Gjon Kastrioti was an Albanian feudal lord from the House of Kastrioti and the father of future Albanian leader Gjergj Kastrioti. He governed the territory between Shufada, the Cape of Rodon, Prizren and Dibër and had at his disposal an army of 2,000 horsemen.
Stefan Crnojević, known as Stefanica was the Lord of Zeta between 1451 and 1465. Until 1441, as a knyaz he was one of many governors in Upper Zeta, which at that time was a province of the Serbian Despotate. He then aligned himself with the Bosnian duke, Stefan Vukčić Kosača, and remained his vassal until 1444 when he accepted Venetian suzerainty. In Venetian–held Lezhë, on 2 March 1444, Stefan and his sons forged an alliance with several noblemen from Albania, led by Skanderbeg, known as the League of Lezhë. In 1448 he returned under suzerainty of Serbian Despot Đurađ Branković. In 1451, Stefan took over the leadership of the Crnojević family and became the ruler of a large part of Zeta, hence the title Gospodar Zetski.
Hamza Kastrioti was a 15th-century Albanian nobleman and the nephew of Gjergj Kastrioti Skanderbeg. Probably born in Ottoman territory, after the death of his father Stanisha he was raised by Skanderbeg, who took him in his military expeditions. After the Battle of Nish he deserted Ottoman troops together with his uncle Skanderbeg, converted to Christianity and changed his name to Bernardo. He supported Skanderbeg's uprising and was the vice captain of Skanderbeg's troops when they captured Krujë in 1443.
The term Albanian Principalities refers to a number of principalities created in the Middle Ages in Albania and the surrounding regions in the western Balkans that were ruled by Albanian nobility. The 12th century marked the first Albanian principality, the Principality of Arbanon. It was later, however, in the 2nd half of the 14th century that these principalities became stronger, especially with the fall of the Serbian Empire after 1355. Some of these principalities were notably united in 1444 under the military alliance called League of Lezhë up to 1480 which defeated the Ottoman Empire in more than 28 battles. They covered modern day Albania,western and central Kosovo, Epirus, areas up to Corinth, western North Macedonia, southern Montenegro. The leaders of these principalities were some of the most noted Balkan figures in the 14th and 15th centuries such as Gjin Bua Shpata, Andrea II Muzaka, Gjon Zenebishi, Karl Topia, Andrea Gropa, Balsha family, Gjergj Arianiti, Gjon Kastrioti, Skanderbeg, Dukagjini family and Lek Dukagjini.
Dagnum was a town, bishopric and important medieval fortress located on the territory of present-day Albania, which has been under Serbian, Venetian and Ottoman control and remains a Latin Catholic titular see. It is close to the modern day town of Vau i Dejës.
Drisht is a village, former bishopric and Latin titular see with an Ancient and notable medieval history in Albania, 6 km from Mes Bridge. It is located in the former municipality Postribë in the Shkodër County. At the 2015 local government reform it became part of the municipality Shkodër. The ruined 13th Century Drisht Castle is on a hilltop 300m above sea level. The ruins of the castle itself contains the remains of 11 houses, and below the ruins of the castle, and above the modern village of Drisht are further archeological remains of late-Roman and medieval Drivastum.
The Dukagjini are an Albanian feudal noble family who ruled over an area of Northern Albania and Western Kosovo known as the Principality of Dukagjini in the 14th and 15th centuries. They may have been relatives or descendants of the earlier Progoni, who founded the first Albanian state in recorded history, the Principality of Arbanon. The city of Lezhë was their most important holding.
Koja Zaharia or Koja Zakaria was an Albanian nobleman and a member of the Zaharia family.
Georgius Pelino or Gjergj Pelini was an Albanian Catholic priest, the abbot of Ratac Abbey and diplomat of Skanderbeg and Venetian Republic.
The Spani were a northern Albanian noble family. They emerged in the 14th century as an important family in the fortified town of Drivasto (Drisht) and owned large estates in the wider area of Shkodra. In the late 15th century, a large part of it settled in Venetian territories, primarily Venice itself and Dalmatia.
Sati was a medieval fortified town near Shkodër in contemporary Albania. Between 1395 and 1459, it passed through the control of the Venetian Republic, the Dukagjini family, the Ottoman Empire, and Skanderbeg, who razed it sometime after 1459.
Pal Dukagjini was an Albanian nobleman, a member of the Dukagjini family. He and his kinsman Nicholas Dukagjini were initially subjects of Lekë Zaharia, a Venetian vassal who had possessions around Shkoder. Nicholas murdered Lekë, and the Dukagjini continued to rule over their villages under Venetian vassalage. Pal and Nicholas were part of the League of Lezhë, a military alliance that sought liberation of Albania from the Ottoman Empire, founded by the powerful Skanderbeg. In 1454, the Dukagjini accepted vassalage of Alfonso V of Aragon, as other chieftains had done three years earlier. Pal later abandoned Skanderbeg's army and deserted to the Ottomans.
Nicholas Dukagjini was a 15th-century member of the Dukagjini family.
The Second Scutari War was an armed conflict in 1419–1426 between Zeta (1419–1421) and then the Serbian Despotate (1421–1423) on the one side and the Venetian Republic on the other, over Scutari and other former possessions of Zeta captured by Venice.
The First Scutari War was an armed conflict in 1405–1412 between Zeta and the Venetian Republic over Scutari and other former possessions of Zeta captured by Venice.
The Moneta family was a 15th-century noble family of Zeta, Serbian Despotate and Venetian Republic in the region of Scutari. They first served Zeta's Lord Balša III and Serbian despot Stefan Lazarević before they became pronoiars of the Venetian Republic in 1423. Their religion was Eastern Orthodox and they ruled the land between rivers Bojana and Drin. The most notable members of the Moneta family include Rajko Moneta, his wife Jelena and their three sons. First Rajko and then his sons participated in numerous military conflicts including the Second Scutari War, the Albanian–Venetian War (1447–1448) and the Ottoman sieges of Scutari, first in 1474 and then 1478/1479. After Scutari was captured by the Ottomans in 1479 Nicholas, one of the sons who became voivode of Scutari, went to Venice to join his wife and their five children who took refuge in Venice in 1478 before the last Ottoman siege of Scutari started.
Tanush Dukagjin, known as Little Tanush, was an Albanian nobleman, a member of the Dukagjini family, the son of Pal Dukagjini. He had four brothers: Progon, Pal II, Andrea, and Gjon Dukagjini.
Skanderbeg's rebellion was an almost 25-year long anti-Ottoman rebellion led by the Albanian military commander Skanderbeg in what is today Albania and it's neighboring countries. It was a rare successful instance of resistance by Christians during the 15th century and through his leadership led Albanians in guerrilla warfare against the Ottomans.
The Albanian-Ottoman Wars (1432–1479) were a series of wars and revolts against the rising Ottoman Empire by Albanian feudal lords. The wars and revolts took place in present-day Albania, Montenegro, Kosovo and North Macedonia and South Serbia.
References
- ↑ Povijesno društvo Hrvatske (1989). Historijski zbornik, Volumes 41-42 (in Croatian). Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. p. 24. OCLC 1752136 . Retrieved 20 April 2012.
dok je tesalski car Anđeli postao vazal još 1386. godine.2* Osmanski vazali bili su tada i... kao i albanska vlastela Dimitrije Jonima, Koja Zakarija, Ivan Kastriot i Tanuš Veliki Dukađin.
- ↑ Anamali 2002 , p. 341
- 1 2 Kenneth Meyer Setton; Harry Williams Hazard; Norman P. Zacour (1 June 1990). A History of the Crusades: The Impact of the Crusades on Europe. University of Wisconsin Press. p. 293. ISBN 978-0-299-10744-4 . Retrieved 19 June 2013.
Castriota had been sent from Albania as a hostage to the sultan's court and trained at the military academy of Enderum in Adrianople
- ↑ Drizari 1968, p. vi.
- ↑ Stanley Lane-Poole (1 September 2004). Turkey. Kessinger Publishing. p. 134. ISBN 978-1-4179-4947-2 . Retrieved 19 June 2013.
...courage soon won him the Sultan's favour. He was converted to Islam, and Murad treated him like his own son and advanced him to high rank in the army
- ↑ Ćorović, Vladimir (13 January 2014). Istorija srpskog naroda. eBook Portal. p. 340. GGKEY:XPENWQLDTZF.
Tamo, među Turcima, Maramonte je naišao na Đurđa, sina Ivana Kastriota, koji beše došao na turski dvor kao taoc, pa tu primio islam i postao Skenderbeg.
- ↑ Dialogos. Dijalog. 1996. p. 78.
Godine 1428. sreo ga je na turskom dvoru avanturista Stevan Balsic Maramonte.
- ↑ Gibb, Sir Hamilton Alexander Rosskeen; Lewis, Bernard; Pellat, Charles; Joseph Schacht (1973). The Encyclopaedia of Islam. Brill. p. 139.
The son, raised in the pallace as ic-oglani, was according to the procedure of cikma,... granted a timar near the territories of had a timar near his fathers' territories (Yuvan-eli)...
- ↑ Gibb, Sir Hamilton Alexander Rosskeen; Lewis, Bernard; Pellat, Charles; Joseph Schacht (1973). The Encyclopaedia of Islam. Brill. p. 139.
...who, in Radjab 831/ April 1428, informed Venice of his growing anxiety that his Muslim son would be ordered by the sultan to occupy his territory.
- ↑ Elsie, Robert (2010), "Independent Albania (1912—1944)", Historical dictionary of Albania, Lanham: Scarecrow Press, p. 399, ISBN 978-0-8108-7380-3, OCLC 454375231,
The young Iskander also participated in military campaigns against the Christians, for which his father was obliged to beg the pardon of Venetian senate in 1428
- ↑ Fine 1994 , p. 535
In 1432 Andrew Thopia revolted against his Ottoman overlords ... inspired other Albanian chiefs, in particular George Arianite (Araniti) ... The revolt spread ... from region of Valona up to Skadar... At this time, though summoned home by his relatives ... Skanderbeg did nothing, he remained ... loyal to sultan
- ↑ Rizaj, Skender (1968). Encyclopaedia moderna. Institut za filozofiju znanosti i mir Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. p. 107. Retrieved 18 June 2013.
Skenderbeg je kao komandant Turske konjice učestvovao u raznim borbama u Evropi i u Aziji. U osvajanju jedne tvrđave u Anadoliji – piše Fan Noli – Skenderbeg, kao i Aleksandar Makedonski, popeo se na vrh zida, podigao tursku zastavu i ušao prvi u grad. Skenderbeg je u svakoj ekspediciji trijumfirao. Doveo je u prestonicu Turske, u Jedrene, robove i velik ratni plen. Njegov je ugled iz dana u dan rastao. Vojska ga je obožavala. Drugi komandanti su mu zavideli.
- ↑ Genc Myftiu (2000). Albania, a patrimony of European values: a short encyclopedia of Albanian history and cultural heritage. SEDA. p. 15. Retrieved 19 June 2013.
On his father's death, Skanderbeg expected to succeed him at the head of the principality of Kastriots; instead, he was appointed to serve the empire away from his...
- ↑ İnalcık 1995 , p. 77
L'octroi de ces villages à André Karlo doit avoir fâché Skanderbeg.
- ↑ Rosskeen Gibb 1954 , p. 139
In the same year nine villages of his in Yuvan-eii were made over to Andre Karlo (ibid., no. 335). His father's centre ol Mus (Mysja) was made a xi'amet, and Iskender asked for it to be granted to himself (Topkapi Sarayi Archives )
- ↑ Rosskeen Gibb 1954 , p. 139
...but sanjakbegi (? of Ohrid) objected to the granting of this important...
- ↑ Dušanka Dinić-Knežević (1970). Godisnjak. Univerzitet u Novom Sadu. Filozofski fakultet. p. 120. Retrieved 11 September 2013.
....са извозом жита Пантела је на име царине остао Ивану дужан 123 дуката, које су његови наследници, његова жена Јелена и син Ђурађ Кастриотић Скендербег, затражили 7. јула 1439. од дубровачке општине, преко свог посланика и прокуратора, опата Петра. Он је са собом понео и писмо писано на словенском језику за дубровачку владу, која је установила да Пантела и Филип заиста дугују Ивановим наследницима поменуту суму,...
- ↑ Zhelyazkova, Antonina. "Albanian identities". Archived from the original on May 15, 2011. Retrieved April 3, 2011.
In 1440, he was promoted to sancakbey of Debar
- ↑ Hösch, Peter (1972). The Balkans: a short history from Greek times to the present day, Volume 1972, Part 2. Crane, Russak. p. 96. ISBN 9780844800721 . Retrieved April 4, 2011.
- ↑ Jefferson, John (17 August 2012). The Holy Wars of King Wladislas and Sultan Murad: The Ottoman-Christian Conflict from 1438-1444. BRILL. p. 109. ISBN 978-90-04-21904-5.
In August of 1443, perhaps at the instigation of Eugene IV, or Sehabeddin's defeat, Arianiti took up arms again.
- ↑ Sir Hamilton Alexander Rosskeen Gibb; Bernard Lewis; Charles Pellat; Joseph Schacht (1973). The Encyclopaedia of Islam. Brill. p. 139.
... Iskender, feeing from the camp of Kasim, the beglerbey of Rumeli...
- ↑ Gegaj 1937 , p. 120
- ↑ Dabinović, Antun (1990). Hrvatska državna i pravna povijest: s reprodukcijama najvažnijih dokumenata i slikama. Nakladni zavod Matice hrvatske. p. 259. ISBN 9788640100571.
... ali se prevariše, jer ih Janko prvih dana nove 1444. god. pobijedi sjajno kod Kunovice, blizu Niša. Arbanasi, koje je vodio Juraj Kastriot ili Skender-beg, odmetnuše se od Turaka usred bitke i prijeđoše protiv njih u otvoreno neprijateljstvo.
- ↑ Pastor, Ludwig Freiherr von (1923). The History of the Popes, from the Close of the Middle Ages: Drawn from the Secret Archives of the Vatican and Other Original Sources. Kegan Paul. p. 429.
... and after battle of Kunovica, escaped and returned.
- ↑ Šišić, Ferdo (1916). Pregled povijesti hrvatskoga naroda: od najstarijih dana do godine 1873. Izdanje Matice hrvatske. p. 135.
... Turci kod Kunovice nedaleko od Niša (početkom 1444.) ponovo tako snažno poraženi, da se još za same bitke od njih od- metnuše pokoreni Arbanasi sa svojim vođom Đorđem Skender- begom Kastriotićem.
- ↑ Stojanovski, Aleksandar (1988). Istorija na makedonskiot narod. Makedonska kniga. p. 88.
- ↑ Pope Pius II (1 November 2013). Europe (c.1400-1458). CUA Press. p. 114. ISBN 978-0-8132-2182-3.
George Skanderbeg, a man of noble birth, received his inheritance. ... fortress of Krujë by stratagem and declared himselfa Christian, going so far as to impale the Ottoman officials who refused to accept baptism; see Fine, LMB, 521–22, 556.
- ↑ Murray, John (1872). A Handbook for Travellers in Greece: Describing the Ionian Islands, Continental Greece, Athens, and the Peloponnesus, the Islands of the Ægean Sea, Albania, Thessaly, and Macedonia. J. Murray. p. 478.
The names of religion and liberty provoked a general revolt of the Albanians, who indulged the Ottoman garrisons in the choice of martyrdom or baptism ; and for 23 years Skanderbeg resisted the powers of the Turkish Empire, — the hero of ...
- ↑ "A Timeline of Skanderbeg's Campaigns". Archived from the original on June 7, 2011. Retrieved March 28, 2011.
- ↑ Božić 1979 , p. 358
Представник млетачких власти, и да je хтео, није био у стању да ce одупре одржавању та-квог скупа, као што ни неколико месеци доцније није могао да ce супротстави Скендербеговим људима који су no граду лљачкали стоку и одводили жене и децу.
- ↑ Bešić, Zarij M. (1970). Istorija Črne Gore, Volume 2, Part 2 (in Serbian). Titograd: Redakcija za istoriju Črne Gore. p. 214. Retrieved 17 January 2012.
Млетачко проширење у северној Албанији није у том тренутку изазивало отпор Ђурђа Кастриота Скендербега. Њему и брату Станиши Сенат је у фебруару 1445 потврдио раније дате обавезе њиховом оцу Ивану и обећао им млетачко грађанство и склониште ако их непријатељи потисну
- ↑ ( DS 1942 , p. 8): "Млеци, 12 фебруар 1445, — Млетачки Сенат, на молбу Ђурђa и Станише, синова Ивана Кастриотића, потврђујe концесије дане 1438 год."
- ↑ Jovan Radonić (1905). Zapadna Evropa i balkanski narodi prema Turcima u prvoj polovini XV veka. Izd. Matice srpske. p. 249. Retrieved 21 June 2013.
...с пролећа 1946 обраћао за помоћ папи и Угарској преко републике дубровачке...
- 1 2 3 Robert Elsie (24 December 2012). A Biographical Dictionary of Albanian History. I.B.Tauris. p. 17. ISBN 978-1-78076-431-3 . Retrieved 9 June 2013.
- ↑ Nicol, Donald M. (14 October 1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453. Cambridge University Press. p. 365. ISBN 978-0-521-43991-6.
Skanderbeg of Albania, who was ready to join Hunyadi of Hungary on his crusade, was seduced by Alfonso into making war on Venice.
- ↑ Fine 1994 , p. 559
- ↑ Fine 1994 , p. 557
- ↑ Мишић, Синиша (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: према писаним изворима. Завод за уџбенике. p. 23. ISBN 978-86-17-16604-3.
Ђурађ Кастриот Скендербег се 1447. прогласио за наследника породице Балшић и огласио претензије на њихове поседе.
- ↑ Konrad Clewing; Oliver Jens Schmitt; Edgar Hèosch (2005). Sèudosteuropa: von vormoderner Vielfalt und nationalstaatlicher Vereinheitlichung : Festschrift fèur Edgar Hèosch (in German). Oldenbourg Verlag. p. 142. ISBN 978-3-486-57888-1 . Retrieved 10 June 2013.
Skanderbeg griff im Jahr 1447 das venezianische Durazzo (alb. Durres) an. Im Folgejahr wandte er sich nach norden, um den serbischen Truppen Hilfe zu leisten.
- ↑ Schmitt 2001 , p. [ page needed ]: "Georg Branković, Stefan Crnojević und Skanderbeg erschienen mit starken heeren vor den venezianischen Stadten (Georg Branković, Stefan Crnojević and Skanderbeg appeared with a strong army before the Venetian cities)"
- ↑ Schmitt 2001 , p. 300: "In einer getreidearmen Gegend war dies ein Anschlag auf die Lebensgrundlagen der Gemeinde. Venedig ging in dieser Frage äusserst behutsam vor, denn Koja und Andreas Humoj hatten der Signoria bedeutende Dienste geleistet. Zusammen mit Simeon Vulkata waren sie an der Spitze der venezianischen Verbände gegen Skanderbeg ins Feld gezogen (1447). In ihren Machtgebieten um Balezo und Drivasto wurde besonders heftig gekämpft."
- ↑ Glas, Volumes 319-323 (in Serbian). Belgrade: Serbian Academy of Science and Arts. 1980. p. 39. Retrieved 20 January 2012.
... Млечани су запалили дрвену грађу а свеже зидове сравнили са земљом
- ↑ Myrdal 1976 , p. 48
- ↑ Noli 1947 , p. 40
- ↑ M. Bešić, Zarij (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, p. 215, OCLC 175122851,
Драчани, поновопод опсадом од априла 1448. год., били су расположени да саСкендербегом склопе сепаратан мир и да му се обавежу, како јесам тражио, на 400 дуката и два одијела годишње. Сенат је од- лучно одбацивао дјелимична рјешења, сматрајући да би она довела до распарчавања и онако слабих снага на подручју од Драча доКотора.
- ↑ Bešić, Zarij M. (1970). Istorija Črne Gore, Volume 2, Part 2 (in Serbian). Titograd: Redakcija za istoriju Črne Gore. p. 215. Retrieved 10 January 2014.
У Млецима је било јасно да су сва зетска и албанска мјеста у „очигледној опасности", па је Сенат у мају 1448. год. без дво- умљења прихватао понуде појединаца да за сто дуката годишњепровизије убију Скендербега.
- ↑ Bešić, Zarij M. (1970). Istorija Črne Gore, Volume 2, Part 2 (in Serbian). Titograd: Redakcija za istoriju Črne Gore. p. 215. Retrieved 10 January 2014.
Послао је и гласника султану да захтијева кажњавање арбанаског господара, „јер Скендербег је Турчин, а ми са султаном имамо добар мир".
- ↑ Gábor Ágoston; Bruce Alan Masters (1 January 2009). Encyclopedia of the Ottoman Empire. Infobase Publishing. p. 401. ISBN 978-1-4381-1025-7 . Retrieved 20 June 2013.
Other Ottoman troops were fighting, with limited results, against Skanderbeg in Albania.
- ↑ Mathias Bernath; Felix von Schröder (1979). Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas: L-P. 3. Oldenbourg Verlag. p. 250. ISBN 978-3-486-48991-0 . Retrieved 20 June 2013.
Es folgten Kriegszüge nach Griechenland (1446) und nach Albanien gegen Skanderbeg (1447)
- ↑ Drizari 1968, p. 30.
- ↑ Bešić, Zarij M. (1970). Istorija Črne Gore, Volume 2, Part 2 (in Serbian). Titograd: Redakcija za istoriju Črne Gore. p. 219. Retrieved 10 January 2014.
Млечане није више забрињавао ни Скендербег, јер су премањеговим посједима надирале турске трупе. Мјесто склапањамира, требало је учинити све да се он и његова властела коначносатру. Нико се од њих није смио прихватити у млетачка мјеста да не би избјегао турску освету. Њиховим сељацима широм су сеотварале градске капије, да би они сами остали без подршке у народу. Млечани су их примали све док сам султан није уложиопротест.
- ↑ Stanford J. Shaw (29 October 1976). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey: Volume 1, Empire of the Gazis: The Rise and Decline of the Ottoman Empire 1280-1808. Cambridge University Press. p. 53. ISBN 978-0-521-29163-7 . Retrieved 20 June 2013.
Murat also undertook a major campaign against rebels in northern Albania in 1447
- ↑ Bešić, Zarij M. (1970). Istorija Črne Gore, Volume 2, Part 2 (in Serbian). Titograd: Redakcija za istoriju Črne Gore. p. 219. Retrieved 10 January 2014.
Опасност је поново постала озбиљна, поготову када је Скадар19. септембра 1448. год. изгорио у пожару. Изгубило је животеоко 500 људи, ...Како су стизале вијести да деспот припрема нови поход у који ће војску повести његов син, Сенат је поново савјетоваоВенијеру да склопи мир, макар морао понудити провизију од1.500 дуката. Ако би му се Скендербег одупро, требало је да раз-бије друштво које га је подржавало. Порука састављена 19. ок-тобра 1448. год. стигла је касно
- ↑ Schmitt 2001 , p. 306: "Dies war nichts anderes als eine versteckte Kapitulation Skanderbegs"
- ↑ Bešić, Zarij M. (1970). Istorija Črne Gore, Volume 2, Part 2 (in Serbian). Titograd: Redakcija za istoriju Črne Gore. p. 219. Retrieved 10 January 2014.
Уз то се обавезао да ће притећи у помоћ Јаношу Хуњадију, који је кренуо у поход противТурака. Хуњади је, међутим, послије тродневне битке (17—19. октобра) доживио на Косову пољу пораз прије но што је Скен- дербег и набавио потребна средства да се опреми за рат.
- ↑ Frashëri 2002, pp. 160–161.
- ↑ Kenneth, Setton (1997) [1978]. The papacy and the Levant, 1204–1571: The thirteenth and fourteenth centuries. Philadelphia: American Philosophical Society. p. 100. ISBN 978-0-87169-127-9.
Scanderbeg intended to go "peronalmente" with an army to assist Hunyadi, but was prevented from doing so by Branković, whose lands he ravaged as punishment for the Serbian desertion of the Christian cause.
- ↑ Bešić, Zarij M. (1970). Istorija Črne Gore, Volume 2, Part 2 (in Serbian). Titograd: Redakcija za istoriju Črne Gore. p. 219. Retrieved 10 January 2014.
Млечани су заузимали неутралан став према догађајима у Албанији да не би изазвали Турке. Одбили су Аријанита и Скен- дербега када су тражили млетачку заштиту,
- ↑ Fine 1994 , p. 558
Moreover, in the course of the 1449 campaign Skanderbeg was briefly forced to submit to Ottoman suzerainty and to agree to pay six thousand ducats a year as tribute. However it seems he never paid it...
- ↑ Dragoslav Srejović; Slavko Gavrilović; Sima M. Ćirković (1982). Istorija srpskog naroda: knj. Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371). Srpska književna zadruga. p. 405. Retrieved 22 April 2013.
То је предлагао и Скендербег, па је Република прихватила Ивана
- ↑ Ludwig von Thallóczy; Konstantin Jireček; Milan von Šufflay; Theodor A Ippen; Ernst C Sedlmayr (1916), Illyrisch-albanische forschungen (in German), München, Leipzig: Duncker & Humblot, p. 121, OCLC 35691167,
Skanderbeg verlangte 1449 von Venedig die Orte Medoa und Vilipolje (jetzt auf den Karten Velipoja) und die Republik hat sie ihm überlassen, damit er seine Herden auf venezianischem Gebiet weiden lassen könne (Ljubic 9, 312).
- ↑ Nasse 1964, p. 25.
- ↑ Oliver Jens Schmitt (2012). Die Albaner: eine Geschichte zwischen Orient und Okzident (in German). C.H.Beck. p. 55. ISBN 978-3-406-63031-6 . Retrieved 19 June 2013.
Ein 1444 geschlossenes Adelsbündnis brach beim Anmarsch eines Sultansheeres (1450) auseinander. [Alliance of the nobles forged in 1444 fell apart when Sultan approached with his army]
- ↑ Spremić, Momčilo (1968). Zbornik Filozofskog fakulteta. Naučno delo. p. 254. Retrieved 19 June 2013.
... су били Млечани које је Арианит молио још за време опсаде Кроје да, уколико тврђава издржи опсаду, раде на склапању мира између султана са једне и Скендербега са друге стране.
- ↑ Setton, Kenneth Meyer. The Papacy and the Levant (1204-1571). Vol. II.p.101, Darby, PA: DIANE Publishing, 1978. ISBN 978-0-87169-127-9.
- ↑ Spremić, Momčilo (1968). Zbornik Filozofskog fakulteta. Naučno delo. pp. 253, 254. Retrieved 19 June 2013.
Тај мир је склопљен до краја 1450 јер је Скендербег почетком 1451, када је ступао у вазални однос с напуљским краљем Алфонском Арагонским, већ имао уговор са султаном и плаћао му харач.
- ↑ Setton, Kenneth Meyer. The Papacy and the Levant (1204-1571). Vol. II.p.102, Darby, PA: DIANE Publishing, 1978. ISBN 978-0-87169-127-9.
- ↑ Babinger 1992 , p. 151
- ↑ Peter Fraser Purton (2010). A History of the Late Medieval Siege, 1200-1500. Boydell & Brewer. p. 337. ISBN 978-1-84383-449-6.
The Albanians meanwhile, not aware that the next Ottoman target would be Constantiniple, sought help from abroad.
- ↑ Donald Edgar Pitcher (1972). An Historical Geography of the Ottoman Empire: From Earliest Times to the End of the Sixteenth Century. Brill Archive. p. 88. GGKEY:4CFA3RCNXRP.
The league of all the princes had dissolved amid the jealousies of some of his rivals, and in 1451 he was obliged to secure some external assistance by recognizing Alfonso V of Naples as his overlord.
- ↑ Marinescu, Constantin (1994). La politique orientale d'Alfonse V d'Aragon, roi de Naples (1416-1458). Institut d'Estudis Catalans. pp. 181, 182. ISBN 978-84-7283-276-3.
- ↑ Elsie, Robert (2000). A dictionary of Albanian religion, mythology, and folk culture. New York University Press. p. 14. ISBN 0814722148.
- ↑ Gjika, Ilirjan. "Manastiri i Ardenices" (in Albanian). Retrieved 28 July 2010.
- ↑ Spomenik Srpske kraljevske akademije. U Državnoj štampariji Kraljevne Srbije. 1942. p. xv.
- ↑ "Rodon Castle". Agjencia Kombetare e Turizmit. Archived from the original on 25 July 2011. Retrieved 7 November 2010.
- ↑ Božić 1979 , p. 370
Ничим ce не може проверити Биемијево излагање о поку-шају да ce из заседе убије Скендербег, у пролеће 1452, и ооптужбама да су виновници атентата били Дукађини. Паипак ce у историографији и ове појединости сукоба прихва-тају, као и Биемијева вест да je 25. септембра 1452, захва-љујући залагању барског архиепископа, дривастинског епи-скопа и других прелата, дошло до измирења између Скен-дербега и Дукађина.
- ↑ Kosta Balabanov; Krste Bitoski (1978). Ohrid i Ohridsko niz istorijata. Opštinsko sobranie na grad Ohrid. p. 62.
Во летото 1452 година, од насока на Охрид, против востаниците тргнал Хамза-наша, но кај Модрич бил победен
- ↑ Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. 1891. p. vi.
- ↑ Spomenik, Volumes 95-97 (in Serbian). Serbian Academy of Science and Arts. 1942. p. xv. Retrieved 2 February 2012.
Дубровник, 25 септембар 1453: Одлучује се да се изда Скендербеговим посленицима депозит Деспота Стефана Слепога
- 1 2 Spomenik Srpske kraljevske akademije. U Državnoj štampariji Kraljevne Srbije. 1942. p. xv.
- ↑ Grierson, Philip; Mark A. S. Blackburn; Lucia Travaini (12 November 1998). Medieval European Coinage: Volume 14, South Italy, Sicily, Sardinia: With a Catalogue of the Coins in the Fitzwilliam Museum, Cambridge. Cambridge University Press. p. 306. ISBN 978-0-521-58231-5.
- ↑ Ljubić, Šime (1868–1891), "Listine o odnošajih izmedju južnoga slaventsva i mletačke republike (Documents about the relations of South Slavs and Venetian Republic)", Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium, XXV, Zagreb, vol. X, p. 18, OCLC 68872994
- ↑ Spomenik, Volumes 95-97 (in Serbian). Serbian Academy of Science and Arts. 1942. p. xvi. Retrieved 2 February 2012.
Кастел Нови код Напуља, 21. октобар 1454: Краљ Алфонс V јавља Скендербегу да му је Павле Дукађини преко свог посланика изјавио оданост и покорност и да му је као свом вазалу, одредио годишњу провизију од 300 дуката ...
- ↑ Schirò, Giuseppe (1904). Gli albanesi e la questione Balkanica. Ferd. Bideri. p. 205.
...il Kastriota richiese aiuti al Re Alfonso, per lettera portata da Paolo Cuccia, ...
- ↑ Setton, Kenneth (1976). The Papacy and the Levant, 1204-1571: The Fifteenth Century. Amer Philosophical Society. p. 192. ISBN 9780871691279 . Retrieved 3 April 2012.
On 26 July 1455 an Albanian army of 14,000 men, including Catalan contingents sent by Alfonso V of Naples was badly defeated at Berat
- ↑ Matkovski, Aleksandar (1983). Otporot vo Makedonija vo vremeto na turskoto vladeenje: Buni i vostanija. Misla. p. 88.
Овој голем пораз бил придружен и со предавството на Мојсеј Големи, кој поминал на страната на Турците.
- ↑ Donald Edgar Pitcher (1972). An Historical Geography of the Ottoman Empire: From Earliest Times to the End of the Sixteenth Century. Brill Archive. p. 88. GGKEY:4CFA3RCNXRP.
In 1456 Venice weakened his cause by appointing Araniti Comnenos as Captain of the country, ...
- ↑ Božić 1979 , p. 372
Извештачи миланског војводе јављали су из Млетакасвом господару да je овај напад извршен уз подршку Скен-дербега.
- ↑ Spomenik (in Serbian), vol. 95–97, Serbian Academy of Science and Arts, 1942, p. xvii, OCLC 2066096
- ↑ Zbornik Odsjeka za Povijesne Znanosti Zavoda za Povijesne i Društvene Znanosti Hrvatske Akademije Znanosti i Umjetnosti. HAZU. 1999. p. 169.
...1456 rođen je princ Gjon Kastrioti, Skenderbegov sin
- ↑ Zbornik Odsjeka za Povijesne Znanosti Zavoda za Povijesne i Društvene Znanosti Hrvatske Akademije Znanosti i Umjetnosti. HAZU. 1999. p. 169.
...pobjegao je kod sultana Mehmeda II 1456 godine...
- ↑ Lovorka Čoralić (2006). Barani u Mlecima: povijest jedne hrvatske iseljeničke zajednice. Dom i Svijet. p. 149. ISBN 978-953-238-015-6 . Retrieved 8 January 2014.
Nadalje, u lipnju 1457. donio je u Mletke Skenderbegove žalbe o neisplaćivanju provizije i nepoštivanju dogovorenih privilegija.321 Iste, 1457. godine, Pelinović je ishodio kod pape Kalista III. produženje novčane pomoći Skenderbegu.
- ↑ M. Bešić, Zarij (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, p. 283, OCLC 175122851,
Скендербег је јула1457. год. молио да му се дозволи прелаз преко млетачке тери-торије на турске посједе у Горњој Зети. Сенат га је одбио
- ↑ Božić 1979 , p. 374
који су Млечани успели да заузму TOKOM августа; јер, већ првих дана септембра стигла je у Млетке вест да je град враћен уз велике напоре, жртве и страдања млетачких поданика у Албанији.
- ↑ Robert Elsie (24 December 2012). A Biographical Dictionary of Albanian History. I.B.Tauris. p. 461. ISBN 978-1-78076-431-3 . Retrieved 10 June 2013.
Ten years later, with the support of Scanderbeg, he led Venetian forces against the Dukagjini family for control of the fortress of Dagno
- ↑ Zbornik Odsjeka za Povijesne Znanosti Zavoda za Povijesne i Društvene Znanosti Hrvatske Akademije Znanosti i Umjetnosti. HAZU. 1999. p. 169.
...1456. godine, a 2. rujna 1457. zarobio ga je Skenderbeg i odveo na izdržavanje robije kod napuljskog kralja Alfonsa V. gdje je i umro.
- ↑ John Victor Tolan; Gilles Veinstein (15 October 2012). Europe and the Islamic world. Princeton University Press. p. 134. ISBN 978-0-691-14705-5 . Retrieved 16 April 2013.
In 1458, upon the death of his protector, Alfonso of Aragon, king of Naples, Skanderbeg had prudently placed himself under Ottoman suzerainty once more.
- ↑ Spomenik (in Serbian), vol. 95–97, Serbian Academy of Science and Arts, 1942, p. iv, OCLC 2066096,
Млеци, 27 Јули 1458: Герард де Colits јавља дуки миланском да су Турци заузели све арбанске планине, да је Скендербег дошао у Кроју с 200 војника, које му је послао краљ Феранте I, али га начелник града – Млечић – није хтео пустити у град, јер се тобоже бојао да ће град предати Турцима. Скендербег се вратио у Љеш. Говори се да ће се обратити за помоћ угарском краљу.
- 1 2 Slijepčević, Đoko M. (1983). Srpsko-arbanaški odnosi kroz vekove sa posebnim osvrtom na novije vreme. D. Slijepčević. p. 48.
Признаница, којом Скендербег потврђује, 2. априла 1459. године, да је од свога поклада у Дубровнику узео 500 дуката, писана је српски
- ↑ Jovanović, Gordana, "Starosrpski jezik u dva pisma Đurđa Kastriota Dubrovčanima", Stanovništvo slovenskog porijekla u Albaniji : zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog u Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990 (in Serbian), Titograd: Istorijski institut SR Crne Gore ; Stručna knj., OCLC 29549273,
U pismu iz 1459. g. Đurađ Kastriot izveštava da je od kneza, vlastele i opštine dubrovačke primio 1.000 zlatnih dukata koje je kod njih ostavio kao poklad.. ...Jezik ova dva pisma isti je kao i jezik pisama iz srpskih kancelarija: srpski narodni, sa izvesnim staroslovenskim primesama.
- ↑ Spomenik, Volumes 95–97 (in Serbian). Serbian Academy of Science and Arts. 1942. p. xix. Retrieved 2 February 2012.
Дубровник,13 јуни 1459: Скендербег признаје да је од свога поклада у Дубровнику изузео 900 дуката....Дубровник,13 јуни 1459: Скендербег признаје да је од свога поклада у Дубровнику изузео 1,000 дуката
- ↑ Božić 1979 , p. 378
Када је Лека порушио тврђаву Сати пре него што ће је предати Млечанима, Скендербег је заузео град и села по његовој околини, потиснувши одатле Леку.
- ↑ Frashëri 2002 , p. 366
- ↑ Spremić, Momčilo (1964). Zbornik Filozofskog fakulteta (in Serbian). Naučno delo. p. 205. Retrieved 7 January 2014.
...маја 1460. Исте године Скендербег га је именовао и за свога прокуратора...[... May 1460. On the same year Skanderbeg appointed him as his procurator also.]
- ↑ Samardžić, Radovan (1892). Istorija srpskog naroda: Doba borbi za očuvanje i obnovu države 1371-1537. Srpska knjiiževna zadruga. p. 375.
...Скендербега, који му је уступио неки ближе непознати посед за издржавање
- ↑ Elsie, Robert (2000). A dictionary of Albanian religion, mythology and folk culture. New York University Press. p. 9. ISBN 0-8147-2214-8.
- ↑ Samardžić, Radovan (1892). Istorija srpskog naroda: Doba borbi za očuvanje i obnovu države 1371-1537. Srpska knjiiževna zadruga. p. 375.
...Већ почетком 1461 отишао је са Скендербеговом препоруком у Италију.
- ↑ Andrija Veselinović; Radoš Ljušić (2008). Srpske dinastije. Službene glasink. p. 123. ISBN 978-86-7549-921-3.
- ↑ Зборник Матице српске за историју. Матица. 1995. p. 211.
- 1 2 Спремић, Момчило (2011). "Борбе за ослобођење Смедерева (1459–1485)" (PDF). Смедеревски Зборник. 3: 13–29. Archived from the original (PDF) on 2016-02-02.
- ↑ Божић, Иван (1952). Дубровник и Турска у XIV и XV веку. Научна књига. p. 160.
- ↑ Schmitt 2009 , p. 316
- ↑ Frashëri 2002 , p. 369
- 1 2 Donald Edgar Pitcher (1972). An Historical Geography of the Ottoman Empire: From Earliest Times to the End of the Sixteenth Century. Brill Archive. p. 88. GGKEY:4CFA3RCNXRP.
The truce of 1461 and the peace of April, 1463, were more to their advantage than to that of the mountaineers, ....
- ↑ Spremić, Momčilo (1964). Zbornik Filozofskog fakulteta (in Serbian). Naučno delo. p. 211. Retrieved 7 January 2014.
...Сенат је писао априла 1462, скадарском кнезу, када је био на помолу нови сукоб са Скендербегом....[Senate wrote to Scutari governor in April 1462, on the verge of another conflict with Skanderbeg..]
- ↑ Spremić, Momčilo (1964). Zbornik Filozofskog fakulteta (in Serbian). Naučno delo. pp. 205, 211. Retrieved 7 January 2014.
...Када је република 1462 престала да даје провизију Скендербегу, ратачки опат је успео код Сената не само да се настави њено исплаћивање у износу од 600 дуката годишње, већ и да се сав заостатак надокнади. Тражећи помоћ за Скендербега ради....[... When republic stopped its payments to Skanderbeg in 1462, Ratac abbot succeeded to convince Senate not only to continue with the payments of 600 ducats per year, but to also pay provisions that were retained. Seeking help for Skanderbeg...
- ↑ Ljubić, Šime (1868–1891), "Listine o odnošajih izmedju južnoga slaventsva i mletačke republike (Documents about the relations of South Slavs and Venetian Republic)", Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium, XXV, Zagreb, vol. X, p. 242, OCLC 68872994,
CCXXXX. God. 1463. 26. travnja, u Mletcih. Dozvoljava se, da Skenderbeg moze s vojskom proci u pomoc Stjepanu hercegu sv. Save kroz mletacke zemlje.
- ↑ Ljubez, Bruno (2009). Jajce Grad: prilog povijesti posljednje bosanske prijestolnice. HKD Napredak. p. 153. ISBN 9789958840456.
- ↑ fakultet 1964, p. 204: " у Венецију ратачки опат Андреја Snaticho, нудећи у име Скендербега Републици савез."
- ↑ Ljubić, Šime (1868–1891), "Listine o odnošajih izmedju južnoga slaventsva i mletačke republike (Documents about the relations of South Slavs and Venetian Republic)", Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium, XXV, Zagreb, vol. X, p. 264, OCLC 68872994
- ↑ Spomenik, Volumes 95–97 (in Serbian). Serbian Academy of Science and Arts. 1942. p. xxi. Retrieved 8 July 2012.
Млеци, 25 септембар 1463 – Млетачки сенат прима као свога племипа с правом членства у Великом Behy Ивана Кастриоту, сина Скендербегова
- ↑ Dragoslav Srejović; Slavko Gavrilović; Sima M. Ćirković (1982). Istorija srpskog naroda: knj. Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371). Srpska književna zadruga. p. 405. Retrieved 22 April 2013.
То је предлагао и Скендербег, па је Република прихватила Ивана
- ↑ Bešić, Zarij M. (1970). Istorija Črne Gore, Volume 2, Part 2 (in Serbian). Titograd: Redakcija za istoriju Črne Gore. p. 291. Retrieved 10 January 2014.
Сенат је у јулу 1466. год. ипак прихва-тио Скендербегов приједлог да Млечани поново приме Ивана у своју службу.
- ↑ Babinger 1992 , p. 253
As early as August 14, 1466, the Venetian senate called on Skanderbeg to attack newly founded city in collaboration with the Venetian provveditori of Albania
- ↑ Iz istorije Albanaca: zbornik predavanja : priručnik za nastavnike. Zabod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije. 1969. p. 42. Retrieved 19 June 2013.
Велика турска војска, коју је водио сам султан, провалила је 1466. године у Албанију и заузела готово чи- таву земљу. Скендербег се са имовином и породицом скло- нио на Родонски рт, чекајући да се пребаци у Италију. Тада је 14 бродова пуних Албанаца стигло у Бриндизи.
- ↑ Aneta Shukarova; Mitko B. Panov; Dragi Georgiev; Krste Bitovski; Ivan Katardziev; Vanche Stojchev; Novica Veljanovski; Todor Chepreganov (2008), Todor Chepreganov (ed.), History of the Macedonian People, Skopje: Institute of National History, p. 133, ISBN 978-9989159244, OCLC 276645834 , retrieved 26 December 2011,
deportation of the Archbishop of Ohrid, Dorotei, to Istanbul in 1466, to-gether with other clerks and bolyars who probably were expatriated be-cause of their anti Ottoman acts during the Skender-Bey's rebellion.
- ↑ Babinger 1992, p. 258.
- 1 2 Georgina Masson (1983). The companion guide to Rome. Prentice-Hall. p. 240. ISBN 978-0-13-154609-7.
It is said that Paul II (1464 – 71) offered Skanderbeg lodging in Palazzo Venezia during his visit to Rome in 1466 – 7, but that the gallant soldier preferred to live in the house of an Epirote friend in this square. According to an eyewitness...
- ↑ Babinger 1992 , p. 253
As we learn from Ottoman sources, Skanderbeg acceded to the request the following spring, but without success.
- ↑ Stavrides 2001 , pp. 163, 164
When the Ottoman army arrived Skanderbeg took refuge in Albanian mountains. Mehmed II sent Mahmud Pasha to the mountains, together with most experienced part of the army, in order to pursue Skanderbeg, while he himself ravaged the rest of the land ... The Grand Vezier spent fifteen days in the mountains,... However, they did not find Skanderbeg, who had managed to flee to the coast
- ↑ Bešić, Zarij M. (1970). Istorija Črne Gore, Volume 2, Part 2 (in Serbian). Titograd: Redakcija za istoriju Črne Gore. p. 298. Retrieved 10 January 2014.
Међутим, у току љета 1467. год. стигле су нове турскеснаге и одвеле из земље силно робље. Скендербегове снаге биле су при крају.